СМРТОНОСНА ЛЕПОТА СРБИЈЕ
Да ли знате да код нас расте најопаснија биљка у Европи?
На ливадама, поред шумских путева и на планинским пропланцима, понекад се може видети биљка необично лепих, плаво-љубичастих цветова. Многи застану да јој се диве, не слутећи да је реч о једној од најотровнијих врста нашег поднебља, о једићу. Да, једићу који се не једе, или се, у крајњем случају, поједе само једном.
Једић, та дивна и опака биљка, тај прелепи плави цвет, у народу је познат и као вучја смрт. Његова лепота вековима је привлачила пажњу људи, али је истовремено уливала страхопоштовање које се памти одвајкада. Народна предања, која се у Србији преносе са колена на колено, казују да се ова биљка некада користила за тровање вукова по планинама.
Отров би се утрљао у месо које би се остављало зверима, па је по томе цвет и добио име вучја смрт.
Казује се у народу да су га виле користиле у својим обредима, али то је већ друга и веома дуга прича. Иако изгледа безазлено, једић у себи садржи изузетно јак отров конитин. Због тога врсни познаоци флоре упозоравају да га не треба брати нити додиривати голим рукама, јер се токсини могу апсорбовати чак и преко коже. Посебно је важно едуковати децу да у природи не беру непознато цвеће, а на нама је да им на то скренемо пажњу.
Природа нас често учи да оно што је најлепше није увек и најбезазленије,као и још много тога лепог, а једић је само један савршен пример за то.
Иван Н. Видојевић