„Čuvar formule iz Mojsinja“
Film i tragedija, možda ste gledali u bioskopu a da niste znali ko je Života?
U jeku hladnoratovske krize oktobra 1958. godine, grupa naučnika u institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje na kliniku Kiri u Parizu.


Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima, ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike.
Da ovako izgleda novi bioskopski film Dragana Bjelogrlića, a da li je potrebno predznanje za isti?
Verovatno ne.
Medjutim Mrcajevci info ulaze u suštinu priče.
Šta naš kraj povezuje sa ovim filmom i ovom pričom koja nas je zadesila nedaleko u prošlosti. Upravo naš Života.
Jedan od glavnih likova u filmu koga igraju je Života Vranić iz Mojsinja.


A ko je zapravo Života Vranić? I zašto naša javnost ne zna za Životu Vranića?
Života Vranić je bio rodom iz Mojsinja (Čačka), najbolji užički gimnazijalac gde je završio srednju školu, a potom i najbolji student fizike na PMF-u u Beogradu, koji je u Vinči na eksperimentalnom reaktoru radio svoj apsolventski rad . Tadašnja javnost nije imala predstavu o incidentu koji je se dogodio u Vinči zbog tadašnje vlasti, jer su smatrali taj događaj za nacionalnu sramotu.
Već 16. oktobra mladi naučnici prevezeni su specijalnim avionom u Pariz na kliniku “Kiri” na lečenje kod poznatog dr Žorž Matea. Jedina operacija koja bi mogla spasiti mlade studente bila je transplatacija koštane srži koja do tada nijednom nije izvedena u svetu. Te 1958. godine još se nije znalo za tipizaciju tkiva, već je operacija rađena samo na osnovu krvne grupe, prvi put u istoriji. Mladi Francuzi koji su dobrovoljno pristali da doniraju koštanu srž, ni sami nisu znali u koji se rizik upuštaju, kao što je pisalo u oglasu koja je klinika “Kiri” objavila u novinama.
dr Žorž Mate, prvi put u istoriji je 11. novembra 1958. godine izvršio transplataciju koštane srži u Parizu nad mladim studentima koji su bili radioaktivno ozračeni u Vinči. Svi koji su ozračeni u Vinči: Radojko Maksić, Roksanda Dangubić, Draško Grujić, Stjepko Hajduković, Živorad Bogojević, svi su nastavili da žive, svi…osim Živote Vranića, koji preminuo u Parizu u 24.godini.. Život obojen ambicijama i nadom ugašen je nakon mesec dana provedenih na klinici u Parizu, 16. novembra 1958. godine, neposredno pre sticanja diplome na PMF-u.
Nesebičnost mladih Francuza koji su donirali koštanu srž kasnije je krunisana i kumstvom sa našim studentima, koji su tada svi imali između 24 i 26 godina. Dr Žorž Mate je u kasnijim godinama dolazio i posećivao Srbiju često, insistirajući na tome da hotelski smeštaj i hranu zameni za bolnicu, gde je boravio kada je bio u Beogradu. Jedan je od osnivača KBC “Bežanijska kosa” gde onkološka klinika danas po njemu nosi i ime.
Života (ni)je zaboravljen, njegova staloženost, odlučnost, humanost i požrtvovanost, da spasi svoje prijatelje od sigurne smrti, morala je izaći na videlo ispod plašta tajni koji pokrivaju ovaj celokupni događaj. Užička gimnazija obnovila je fondaciju “Života Vranić” po kojoj će najbolji mladi fizičari dobijati nagradu iz fonda, kako ime, delo i čovečnost Živote Vranića nikada ne bi bilo zaboravljeno.
Mozda su ga drugi zaboravili, mi smo već pisali o njemu, film je sada tu da ovekoveči lik i delo našeg Vranića, a mi da pojasnimo naraštajima kako bi sačuvali formulu sećanja.

Wikipedia/ Mrcajevci info

Scroll to Top