Небески јунаци изнад Мрчајеваца

Прича о традицији, страсти и спорту који заслужује да живи

Голубарство, заборављена витешка дисциплина нашег краја

За време ослобађања од Турака, Срби су са собом донели голубове са капом, односно ћубом, и касније промовисали аутохтону расу под именом српски високолетач. Оно што је почело као аматерско гајење из чисте љубави, убрзо је прерасло у озбиљан спорт и довело до оснивања професионалних удружења широм земље.
Први клуб у Чачку основан је давне 1970. године, тадашњи YU 42, а данашњи ГСС 42. Овај клуб је неколико пута био екипни победник државе, а његови чланови се и данас сваке године пењу на победничка постоља најпрестижнијих такмичења.
Пионири и легенде мрчајевачког неба
У Мрчајевцима су голубови почели да се гаје управо тих седамдесетих година. Прве примерке је из Београда донео извесни Ђоко Петровић, мрчајевачки зет, а одмах за њим овим спортом почео је да се бави и Лујо Миловановић.


Да ли сте знали? Занимљивости о овим небеским атлетама

Врхунски навигатори: Голубови проналазе пут кући са удаљености веће од 1.500 километара користећи Земљино магнетно поље (имају честице гвожђа у кљуну), положај Сунца и чуло мириса.

Видно поље од 340 степени: Очи су им смештене са стране главе, па виде готово све иза себе без окретања, а препознају и ултраљубичасти спектар светлости.

Самосвест у огледалу: Голубови су једна од ретких животињских врста (уз делфине, слонове и велике човеколике мајмуне) која препознаје сопствени одраз у огледалу.

Брзина и издржљивост: У равном лету постижу брзину од 80 до 95 км/х, а уз повољан ветар достижу и преко 140 км/х.

Пију воду као кроз сламчицу: За разлику од скоро свих других птица које забацују главу уназад да би прогутале кап, голубови уроне кљун и непрекидно усисавају воду.


Рекорди, златне алке и 12 сати у облацима

Када је реч о такмичарским успесима, први званични резултат у Мрчајевцима остварен је 2002. године, а постигао га је Бојан Вукосављевић. Он до данас у својој витрини има око 30 званичних резултата, титулу првака општине, звање вицешампиона региона, две титуле првака клуба, као и две Златне алке за најбоље летаче.

Голубови високолетачи такмиче се у дужини лета, у ваздуху остају по 12 сати и више, док сваки њихов покрет будно прати и оцењује званична комисија. За овакве резултате потребно је много времена, труда и одрицања у тренинзима, али је чар самог такмичења неописива.

Поглед кроз двоглед у потрази за наследницима

Некада су се многа деца бавила голубарством, али данас младих у овом спорту готово да нема и ова племенита традиција полако изумире. Све је мање оних који лети леже у свом дворишту, држе двоглед у рукама и с поносом посматрају своје љубимце како круже високо на небу. Савремени начин живота, интернет и нове технологије потиснули су многе лепе ствари у други план, па тако и љубав према овим „висинским јунацима“.

Тужна је чињеница да већ 40 година у Мрчајевцима нико нови није почео да се бави овим спортом. Ипак, врата сваког голубара у селу широм су отворена, сваки млади љубитељ ових птица је и више него добродошао, а искусни одгајивачи би му радо помогли да брзо формира своје прво јато.
Голубарство није само такмичење; то је спорт који доноси дружење, велико пријатељство широм целе државе. На годишњим прославама голубари се окупљају, друже, упознају и размењују драгоцена искуства.
Надамо се да ће ова прича некоме привући пажњу и пробудити жељу да се опроба у овом прелепом спорту.
А до тада: Велики поздрав, ведро небо и дуг лет.