ANTONIJE ĐURIĆ, ROĐEN PRE 95 GODINA

„ANTONIJE ĐURIĆ, POZNATI NOVINAR, KNJIŽEVNIK, ISTORIČAR I PUBLICISTA ROĐEN PRE 95 GODINA.“ Pišu urednici Fb stranice „Udruženje Čačana u Beogradu“, ovaj prelepi tekst prenosimo u celosti i zahvaljujemo se na trudu, podsećanju i poštovanju.

Naš znameniti zemljak, gospodin Antonije Đurić, poznati srpski književnik, istoričar i publicista, rođen je u Sjenici na današnji dan pre 95 godina, 21. januara 1929. godine. Gimnaziju je završio u Užicu. Zbog svojih uverenja i rada robijao je sedam godina u sremskomitrovačkom zatvoru. Posle izlaska iz zatvora, Đurić je najveći deo svog radnog veka proveo radeći kao novinar u „Ekspres politici“. Bio je jedini novinar u „Politikinoj“ kući koji je u to vreme javno iskazivao svoja pravoslavna i srpska nacionalna ubeđenja. Sredinom druge polovine sedamdesetih godina dvadesetoga veka u „Ekspres politici“ počeo je da izlazi njegov feljton „Solunci govore“ što je ovom listu tada donelo veliki ugled i tiraž. Srpskoj javnosti prvi put je skrenuta pažnja da u srpskom narodu, tu među njima, žive časni ljudi, vitezovi, heroji ratnici iz Prvoga svetskoga rata. Posle feljtona Đurić je objavio i knjigu pod istim naslovom čije se prvo izdanje pojavilo 1987. godine i do sada je doživela desetak izdanja. Tek posle Đurićevog feljtona i knjige počeli su u Srbiji da se pišu naučni i publicistički radovi koji su se bavili srpskim junacima iz Prvog svetskog rata. Po njegovoj kultnoj drami „Solunci govore“, napravljen je i istoimeni televizijski film 1990. godine za koji je Đurić napisao scenario. Iako su poslednjih godina ili čak decenija sam gospodin Đurić i njegovo delo bili su skrajnuti iz vidokruga javnosti i obrazovnog sistema njegovo delo „Solunci govore“ u kome opisuje herojstvo, borbu i stradanje srpske vojske i srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata uspelo je da probije sve te barijere. Pored ovoga, u svom istraživačko istorijskom radu, gospodin Đurić dokumentovao je zločine koje je nad srpskim narodom počinio komunistički režim u toku i posle Drugog svetskog rata.

Već u svojioj prvoj knjizi Đurić se pokazao kao izuzetno zanimljiv pisac dokumentarne proze. Većina njegovih likova su postojali, bili su živi kada su se njihove životne priče pojavljivale u Đurićevim knjigama. Svi njegovi likovi se pojavljuju pod pravim imenima, u događajima koji su se zaista desili. Ni reči koje oni izgovaraju nisu izmišljene nego su stvarno izgovorene. Svi njegovi junaci su svetosavci koji delaju po principima vidovdanske etike, spremni da se žrtvuju za nacionalne ideale. To pravilo važi i za ravnogorce o kojima je Đurić pisao. Većinu Ravnogoraca koji se takođe javljaju pod stvarnim imenima pratile su velike životne nedaće, tragedije, tamnice.

Antonije Đurić bio je član je Udruženja književnika Srbije. Đurićevo književno delo čine knjige „Solunci govore“, „Кraj Morave dolina nade“, „Za čast otadžbine“, „Obaveštajac kaplar Miloje“, „Žene Solunci govore“, „Po zapovesti Srbije“, „Ravnogorci govore“, „Crvena kuga“ (tri toma), „Juriš u porobljenu otadžbinu“ i „Toplički ustanak“.

Antonije Đurić preminuo je 15. avgusta 2020. godine u svojoj kući u Čačaku. Podsećajući na njegov rad i delo nadamo se da se Srpskom narodu, a pogotovo srpskim istoričarima, podići svest da se moraju ozbiljnije pozabaviti svojom istorijom, pogotovo u prethodna dva veka, jer kroz njeno sagledavanje i razumevanje otvaraju nam šansu da sagledamo i pripremimo se za izazove koji nas u budućnosti očekuju.

S poštovanjem,
Udruženje Čačana u Beogradu