Мојсиње прославило Велику Госпојину – празник села и храмовну славу
МОЈСИЊЕ – Село Мојсиње, надомак Чачка, свечано је прославило храмовну славу – Успење Пресвете Богородице, познатије као Велику Госпојину.
У порти и унутар храма окупио се велики број верника и свештеника. Литургију је служио парох Милорад Величковић са више свештених лица, а потом је након обхода око цркве са народом и гостима преломио славски колач.
У беседи је подсетио да је „Пресвета Богородица свој живот провела у врлини и подвигу, оставивши пример свима нама како треба живети“.
После опхода око храма сабрање је настављено у радости – порта и црквена сала биле су пуне верника, деце и гостију. 
Домаћини овогодишње славе били су Марија и Небојша Шарац, Наташа и Мијо Трипковић, Вера и Владе Катанић и Ана и Саша Николић.
Са пријатељима су угостили све присутне и организовали трпезу љубави.
Посебну улогу имао је Видосав Срнић који је са пријатељима кувао купус у земљаним лонцима за славску трпезу и све вернике који су остали на послужењу.
Велику подршку дали су и пријатељи домаћина који су преузели послуживање и бринули да сви гости буду услужени.
Одмах након службе и преламања колача деца из КУД-а „Нада Симовић“, под будним оком и организацијом Катарине Николић, извела су сплет игара у порти.
Тај програм је одушевио присутне и показао блиску повезаност локалне цркве, школе и деце која су увек уз своју цркву. За најмлађе су били постављени рингишпил, трамполина и ваздушни тобоган, па је празнични дан био испуњен игром и смехом.
Истог дана на фудбалском терену традиционално је одржан 34. меморијални турнир у фудбалу „Милутин Ђоковић Мићко – Маскота“, посвећен трагично преминулом играчу ФК „Морава“ из Мојсиња.
На турниру су наступиле пионирске селекције, а спорт је поново био у знаку дружења и сећања.
Храм Успења Пресвете Богородице у Мојсињу освештан је 1935. године. Подигнут је на месту старе цркве брвнаре, крај које је 1833. године сахрањен војвода Рака Левајац, једна од значајних личности Првог српског устанка.
Архитектонски, храм је лепа грађевина са куполом и детаљима од пешчара, док унутрашњи живопис носи печат времена и данас представља сведочанство духовности овог краја.
„Овакво окупљање нас враћа коренима. Док је порта пуна деце и радости, знамо да село живи“, рекао је за Мрчајевци инфо Милун Павловић, верник и дугогодишњи члан црквеног одбора.
Мојсиње је и овога пута показало да Велика Госпојина није само празник цркве, већ и празник целог села – прилика да се окупе комшије, рођаци и пријатељи у знаку вере, традиције и заједништва.
Мојсињска фреска – Зид који шапуће о вечности
У цркви у Мојсињу стоји фреска каква се ретко среће – зид на којем старе боје причају причу још старију. Она није само уметничко дело, већ духовни водич, осликан за људе који су некада ретко умели да читају.
Страшни суд – иконоопис цркве у Мојсињу
На средишту – престо.
Са једне стране – праведници у белини, обасјани светлошћу; са друге – грешници које демони везују и вуку у таму. Пакао је насликан сирово, али јасно: огањ, змије, неман која гута душе, а доњи део зида приказује појединачне муке за поједине грехе.
Оно што ову велику фреску чини јединственом јесте начин на који спаја опомену и утеху. Није то само сликање ужаса, већ порука: ништа у животу не пролази непримећено. Човек увек бира – светлост или таму.
Мојсињска фреска остаје као тих уџбеник, али моћан глас – зид који веком шапуће да је живот припрема за вечност.
Текст и фото:
Иван Н. Видојевић / Мрчајевци инфо
Пријатељ портала
