„Пусти пуже рогове…“

Киша и влага су нам изнедрили обиље пужева по први пут у овој години. 

Пуж – једно од посебних створења које се може наћи свуда око нас.  Овај мали мекушац је синоним за стрпљивост и истрајност, док други у њему виде слику застоја и спорости, тешких животних препрека и лењости.

Занимљиво је да неко тако успорен и сићушан може да хода унаоколо и да носи своју кућу на леђима. Они лутају ноћу, обожавају кишу, росу и влажна места.  Карактеристични су по малим и ситним зубићима. На роговима налазе им се очи. Ови рогови или пипци изузетно су важни за пужа, док доњи, нешто мањи пипци представљају њихово чуло мириса и чуло додира.

У свету пужева не постоје мужјак и женка. Хермафродити – сваки пуж је и мужјак и женка. Већина пужева полаже јаја, док су ретки супротни.

Имају мишићаво стопало које се налази на доњој страни трбушног дела, помоћу којег се крећу. Пуж испушта слуз у току кретања, како би лагано клизио, а уједно и као вид заштите од повреда.

Једна врста пужева има кућицу у облику заштитног шлема, љуштуре, која их штити. У другу групу спадају пужеви голаћи. Боје кућице уклапају се с окружењем у којем живе. У току зиме повлаче се у унутрашњост своје куће и затварају је.

Пужеви могу неретко да живе до 25 година.
Постоје разни непријатељи пужева. Један од познатих је Дрозд. То је птица која разбија њихове кућице о камен, како би их појела.

Пужеве људи користе у исхрани. У неким кухињама су изузетно популарни. Углавном се користи месо виноградарских или морских пужева.
Они су део дечије литературе, митова и предања, као и културе неких народа.