БАДЊЕ ЈУТРО!

Недостаје шкрипање снега испод чизама и његова белина у праскозорје, и без тога ово јутро је некако посебно.
Бадње јутро је прича за себе и када мраз не штипа за образ. Увек је посебно.

Већ у рану зору, пуцањем из пушака и петарди објављен је одлазак у шуму по бадњак. Праскало је и овог јутра, као и увек, са свих страна. Ко ће јаче?
У различитим крајевима, обичаји се умеју разликовати.
Дан уочи Божића, зове се Бадњи дан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље.
Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући.

Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем.
Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је заложено у хладној пећини, када се Христос родио.

Без обзира како га секли,
ДОБАР ДАН – СРЕЋАН БАДЊИ ДАН!