Danima zarobljen u podzemnim hodnicima – istinita novogodišnja priča
Poslednji dan u 2023. godini bio je nesvakidašnji, iako niko nije ni slutio zarobljenika ispod zemlje.
Dok su otac i sin strugali drva, koristeći prilično lep poslednji dan u godini, povremeno su zastajkivali i osluškivali čudne zvuke koji su dopirali preko potoka u obližnjoj šumi. Ti zvuci su se ponavljali već nekoliko dana… Nije se mogla utvrditi daljina i pravac odakle dolaze ti jauci.
Ne, nije ovo priča o drekavcu iz Milovaka, kako se zove ova šuma u Donjoj Trepči.
Jauci su ličili na čudno i potmulo zapomaganje psa.
Krenuli su Uroševići, Milisav sa sinom Aleksandrom kao iskusni lovci da vide šta se to dešava nedaleko od naselja. Obišli su potoke, zabačene uvale, zarasle njive, vrzine, veliki deo šume, ali ni traga ni glasa od onoga što su tražili.
Već je palo veče i noć je utopila selo u svoje naručje, kad su stigli kući i nastavili uobičajene obaveze. Stariji Urošević je ispred svoje kuće ponovo začuo potmuli jauk, zatim ponovo…
Sutra može biti kasno, pomislio je i uzeo baterijsku lampu.
Krenuo je sam u šumu.
Kilometar od njegove kuće jauci su bili glasniji. Bio je blizu.
Kako se kretao kroz skoro neprohodnu šumu, suve grane su pucale pod nogama, a šiblje ga je kačilo po odeći. Od te buke, sa druge strane utihnulo bi sve.
Od zvuka njegovog kretanja prestajali bi jauci.
Šuma, noć, tišina. Mrkli mrak. Ništa se više nije čulo. Krenuo je nazad.
Kada se malo udaljio, ponovo nastaje urlanje u šumskom potoku. Ima nekoliko potoka koji su uglavnom suvi i bez vode, osim kada su velike kiše.
Neki instinkt je ovog čoveka poveo u noć, došao je do ivice jedne strme uvale, zatim se spustio u nju. Nije mu nedostajalo hrabrosti.
Čula se čudna cika i bučno disanje, kao da plače neko.
Uz pomoć svetlosti ručne lampe ugledao je jednu malu rupu, metar duboku u zemlji.
Odatle je dopirao zvuk.
Kada je bliže pogledao, zavirio u nju, u toj uskoj i dubokoj rupi videla se samo njuška nekog psa.
Nije to bio jazavičar, terijer. Ovo je bio veliki lovački pas.
Nije imao kod sebe ništa od alata. Uputio se kroz mrak kući, a nemoćna životinja je dozivala u pomoć.
Čudna i nesvakidašnja situacija. Zvuci su se jezivo utapali u noć kroz potoke Milovaka, a ubrzo je sve utihlo.
Došao je Milisav umoran kući i ispričao sinu šta je pronašao u šumi, rekavši da će otići ujutru da otkopavaju i izbave psa.
Međutim savest mu nije dala mira. Pas je već danima tu. Možda ne izdrži do jutra bez vode. Ne dao Bog nikom takvu muku. Ne budu lenji, već odmah u akciju.
Zovnu komšiju Zorana pred samu ponoć i krenu..
Milisav, Aleksandar i Zoran se opreme budakom, ašovom, lopatom i baterijskom lampom, pa pravac u šumu.
Moramo priznati da treba hrabrosti za šetnju kroz mračnu neprohodnu šumu u ponoć.
Ne bi bilo nikome svejedno da je njih sreo u šumi tako opremljene u nedoba.
Upravo ta mala grupa spasilaca stigla je ponovo do psa i mesta gde je on pod zemljom sad već jedva, promuklo lajao.
Krenulo je odmah iskopavanje, potrajalo je prilično u noć. Pas je bio prestrašen i iscrpljen. Kako se pretpostavlja, on je pre četiri dana jureći za lisicom ušao u njenu jazbinu iako je on veliki pas.
U podzemnim hodnicima pas se izgubio na tragu za lijom. Zavarala mu je trag. Našao je najvišu tačku u podzemnom lavirintu i tu ugledao svetlost. Od stene i korenja nije mogao proširiti taj otvor koji izgleda kao ventilacioni otvor jazbine. Lisica je verovatno zatrpala tunel i presekla mu kretanje ka izlazu i pas nije više mogao nazad. Zbog svoje velike građe i puzećeg položaja nije mogao kopati. Jedan uski i duboki otvor mu je davao vazduh i svetlost. Bio je zarobljen u ropstvu večitog neprijatelja. Glas ga je jedino mogao spasiti ukoliko nekoga dozove i izmoli za pomoć.
Koga da dozove u zakorovljenoj šumskoj uvali gde niko godinama nije prošao?
Imao je pas Lisko sreće ovoga puta. Saznali smo mu ime od vlasnika dan kasnije. Poslednji dan stare godine je bio u bezizlaznoj situaciji, a novu je dočekao kao najsrećniji pas na svetu. Kao ponovo rođen.
Čuli su ga i pronašli četvrtog dana ovi dobri ljudi, savesni lovci i pomogli nemoćnoj životinji.
Iskopali su dovoljan otvor i izvukli Liska u duboku, tamnu šumsku noć.
Iako je prethodno bio uplašen kopanjem i zamahivanjem ašova zahvalni Lisko nije se odvajao od svojih izbavitelja.
Promukao i zahvalan, vidno iscrpljen, Lisko je bio srećan.
Nakon četiri dana u zarobljeništvu jedne lisice, bez hrane i vode, Lisko je vraćen vlasniku Đorđu. Bio je to dirljiv ponovni susret vlasnika i iznemoglog psa. Lisko je već sada zdravo i veseo, a kako nam rekoše već „kidiše“ na nove lije. Nadamo se da će poučen ovim novogodišnjim iskustvom ubuduće biti mnogo oprezniji.
Autor: Mrcajevci info
tekst i foto Mrcajevci info
📞 062 8671 906
Пријатељ нашег портала
^ Mesto za vašu reklamu. ^