Татомир П. Анђелић – Мрчајевци
Татомир П. Анђелић, српски математичар и стручњак за механику, рођен је 11. новембра 1903. године у засеоку Буковац, између Чачка и Краљева, у месту Бечањ, општина Мрчајевци, срез краљевачки, Србија, као једно од шесторо деце Павла и Дмитре Анђелић. Његова мајка била је неписмена, док је отац, земљорадник са четири разреда гимназије, био и народни посланик – демократа. Татомир је имао пет сестара. Основну школу завршио је у Мрчајевцима 1914. године, али је због Првог светског рата наставио школовање тек 1919. године. За само годину дана положио је шест разреда гимназије, а наредна два разреда похађао је редовно. Виши течајни испит положио је јуна 1922. године у гимназији у Чачку, која га данас памти као једног од најпознатијих ученика.
Противно саветима других, одлучио је да студира математику, физику и астрономију на Универзитету у Хајделбергу у Немачкој у периоду од 1922. до 1927. године. Школску 1927/28. годину провео је на Филозофском факултету у Београду, где је јуна 1928. завршио математичку групу наука.
На његово формирање као научника значајан утицај имали су истакнути српски научници Михаило Петровић, Милутин Миланковић и Антон Билимовић.
У периоду од октобра 1928. до септембра 1945. године радио је као професор математике у средњим школама, углавном у Другој београдској гимназији, тада познатој као Друга мушка реална гимназија. Истовремено је држао вежбе из рационалне механике код проф. Билимовића на факултету као хонорарни асистент. Испит за професора средње школе положио је 1932. године.
Докторску дисертацију на тему „Диференцијалне једначине кретања нехолономног система у инкомпресибилној течности“ одбранио је у фебруару 1946. године, пред чувеним професором Милутином Миланковићем. Након раздвајања Филозофског факултета 1947. године, постао је део новооснованог Природно-математичког факултета, где је 1948. изабран за доцента на Катедри за механику и астрономију. Од 1951. године био је ванредни професор за предмете из механике, а 1957. године постао је редовни професор. Био је шеф Катедре за механику и астрономију од 1954. до 1962. године, а након раздвајања катедре, шеф Катедре за механику од 1964. до 1971. године. Када је 1971. године Катедра прерасла у Институт механике ПМФ у Београду, постао је управник тог института. Од 1958. до 1962. године био је декан Природно-математичког факултета, а у пензију је отишао 1974. године.
Током каријере стекао је велики углед и био је изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности 17. децембра 1959. године, док је 21. марта 1974. постао њен редовни члан.
Татомир Анђелић преминуо је 7. августа 1993. године у Београду, у својој 90. години. Данас Основна школа у Мрчајевцима поносно носи његово име, чувајући успомену на овог великог математичара и научника који је својим животом и радом оставио неизбрисив траг у српској науци.
Текст: Мрчајевци инфо
Извор: Милован Миња Урошевић „Хроника школе мрчајевачке“
