Светиња народа: Храм Светог пророка Илије у Доњој Трепчи

Илиндан, црквена слава храма у Доњој Трепчи, и ове године је обележен литургијом и народним сабором.

Доња Трепча је тихо, али поносно село смештено испод планинских обронака Вујна и Буковика, у близини Западне Мораве, недалеко од Чачка. Познато је по лековитом извору минералне воде и бањском лечилишту у суседној Горњој Трепчи (познатија као „Атомска бања“), али још више по људима – честитим, вредним и некада неустрашиво поносним.
Људи овде нису чекали да им неко нешто да. Организовали су се, устали и урадили. Тако је, без помпе, подигнута њихова светиња.

У селу где се све радило на мобу, ни црква није могла настати другачије. Црква Светог пророка Илије саграђена је 1983. године, али не преко тендера и извођача, уз паузе и кашњења. Подигли су је мештани – својим рукама и из свог срца и џепа.
Памте се и повратници из Америке, међу њима један који је дао већу новчану помоћ да би се храм довршио. Ту су и месеци проведени на моби. Мајстори нису дошли због пара, већ зато што су знали да народ стоји иза њих. Мештани су носили, мешали, чистили, помагали – сваки дан неко други, али и исти.  Без великих речи, створено је велико дело.

Црква није настала из кредита, пројеката, нити од државне помоћи. Настала је из чисте воље народа. Зато данас стоји као сведок једне скоро заборављене вредности – да се може кад се хоће, и кад се народ сложи.

Данас, на дан Светог Илије, слава ове цркве обележена је литургијом коју је служио парохијски свештеник Милорад Величковић, као и друга свештена лица која су учествовала у обележавању овог значајног дана.

Након службе, окупљени су наставили гозбу у оближњој трпезарији и шатору, уз славски колач и ручак који је припремио домаћин Драган Урошевић – Урош, рођен управо у овом селу, у засеоку Орловак.

Драган М. Урошевић – Домаћин црквене славе побринуо се за трпезу и гостопримство.

Он је позвао све присутне да се помоле и послуже за великом славском трпезом.
Уз помоћ пријатеља, родбине и комшија, сви су дочекани и лепо послужени.
Присутних је било много, мада мештани кажу: „Није то као некад – у она добра, пуна времена кад се и песма сама јављала.“ Ипак, двориште је врвело од деце и веселих људи који су дошли да присуствују овом благословеном догађају.  Лепо за видети и осетити.

Доња Трепча има нешто преко хиљаду становника. Село које је, без помпе, без политике и без помоћи „одозго“, изградило своју цркву онако како се некад све градило – слогом и радом.

Сваки камен, свака цигла, сваки метар бетона зна чије су руке биле на њему. У њој су крштена унучад оних који су је градили, венчани они који су као деца гледали своје дедове како дижу светињу.

Црква Светог пророка Илије није само православна светиња. Она је симбол села. Сведок да је у народу некада било вере – и у Бога и у људе. Једни су веровали у друге, управо упркос комунизму и времену које није било наклоњено вери.

Данас је у овом храму, као и предходних година, преломљен славски колач.

И нека тако буде – на многа лета.  Јер док се у селу чује дечија граја и село и вера живе.

Аутори текста:

Матија Јокић / Иван Видојевић

Фото: И.В./Мрчајевци инфо